Прича о Михаилу Трећем Пијаници
Било једном једно царство: са златним куполама, пурпурним дворанама, сенкама евнуха и војсковођа, са иконама које се носе на литијама и царевима који умиру изненада, од руке оних којима су највише веровали.
Византијско царство било је величанствен, учен, суров, побожан, префињен и опасан свет. У њему се о судбини народа одлучивало у палатама, али и у манастирима, на тркалиштима и црквеним саборима. Борбе за иконе претварале су се у борбе за саму душу царства; у том царству једна реч патријарха могла је да одјекне колико и победа војске, а један дворски миљеник да постане оснивач нове династије.
У средишту једне од таквих прича стоји Михаило III, цар кога је историја дуго памтила под подсмешљивим и немилосрдним надимком – Пијаница.
Али тај надимак, као и многи надимци у историји, више открива о онима који су га сковали него о човеку коме је додељен. Јер Михаилова судбина много је узбудљивија од приче о распусном владару који је прокоцкао престо. То је прича о дечаку који је наследио царство после великих верских ломова; о мајци која је владала у његово име; о ујаку који је у његовој сенци подигао државу; о Фотију, једном од најмоћнијих умова византијског света; о Ћирилу и Методију, чија ће мисија променити судбину Словена; о ратовима, дворским играма, коњским тркама, ноћним заверама и човеку који је од царевог љубимца постао његов убица. Ту причу испричаћемо у Клепсидри, која је на програму Радио Београда 2 у суботу од 15 часова.
Емисију уређује и води Милица Шпадијер.
_169x300 "Zeleni i crni list")
Коментари