Јохан Молтер: Концерт за виолончело

Мада се, највећим делом, бавио краћим инструменталним формама и приступао им на прилично шематски начин када је музички облик у питању, Јохан Мелхиор Молтер је исказивао посебно интересовање за звучне боје: за разлику од многих својих савременика, у оркестарским композицијама често је користио пет усместо два тимпана, дувачки корпус који су махом чиниле трубе и хорне, обогаћивао је кларинетима, различитим врстама флаута и корнета, а етеричност звука читавог оркестра остваривао је додавањем харфе, која је за то време није била сасвим стандардан оркестарски инструмент.