Боливарски социјализам, дипломатија топовњача и Монроова доктрина

Славна анегдота каже да је Јован Дучић, на опаску свог надређеног у Министарству иностраних дела, неког Јове Марковића, да „никада неће стећи своју кућу“, одговорио: „Кућу нећу, али ћу стећи своју улицу. А Ви већ имате неколико кућа, али улицу никада нећете стећи“. Када је у децембру 1830. године Симон Боливар, некада наследник једног од највећих земљопоседничких имања у Латинској Америци и припадник врха креолске аристократије у шпанским прекоморским колонијама, умро од туберкулозе у потпуном сиромаштву и изгнанству, већ у том тренутку је једна држава западне хемисфере – Боливија – носила његово име, а у чак пет њих био је познат под једноставном титулом – El Libertador. Данас, поред Боливије, његово име носи и Боливарска Република Венецуела, песме у његову славу се певају од Ватрене земље до Јужне Калифорније, док председник Колумбије Густаво Петро позива на обнављање његовог недосањаног сна – слободне, уједињене и суверене Велике Колумбије.

Боливаров лик поново узбуђује духове у Латинској Америци у исто време када се на геополитичкој сцени поново појављује још једно име из раног XIX века које је пре само две године сматрано заборављеним – председник САД Џејмс Монро, чије име краси један од најутицајнијих докумената током 250 година америчке дипломатске историје, чувену Монроову доктрину. Овај политички проглас, донесен као својеврсни манифест северноамеричке солидарности са јужноамеричким ослободилачким покретима веома брзо ће постати формални ослонац америчке „дипломатије топовњача“, а затим и отворене (и веома окрутне) колонијалне политике у Карибима, Јужној Америци и на Тихом океану. Након мноштва додатака и преправки, које су углавном само евидентирале растуће америчке спољнополитичке апетите, Монроова доктрина се поново нашла у формалним документима Беле куће у облику званично проглашеног, али још увек садржински непознатог „Трамповог королара“.

Шта је боливаризам, а шта боливарски социјализам, шта подразумева ново читање Монроове доктрине за Западну Хемисферу, колико је икона Симона Боливара субверзивна по нови амерички империјализам, и да ли Велика Коломбија представља само сан, питаћемо филозофа и дугогодишњег уредника „Гозбе“ Александра Лукића.

Аутор „Гозбе“: Никола Танасић