Едвард Елгар: Енигма варијације
Почело је као шала, а завршило се дубоком озбиљношћу. Овим речима је Едвард Елгар (1857‒1934) описао настанак својих „Енигма варијација”, након којих у његовом животу ништа више није било исто.
.jpg "Едвард Елгар: Енигма варијације")
Једно вечерње импровизовање на клавиру, једна тема „од које би се нешто могло направити”, а која је привукла пажњу композиторове супруге и њен коментар да је по свему судећи реч о „нечему што никада раније није урађено”, описују почетак компоновања његовог првог великог оркестарског остварења које је представљало не само прекретницу у композиторовој каријери, већ и у енглеској музици тога доба. Премијерно је изведено 1899. у Лондону под палицом Ханса Рихтера.
Једна од Елгарових најчешће извођених композиција обликована је као низ од 14 варијација на оригиналну тему једноставне, троделне форме. Првих 13 варијација су прикази композиторових пријатеља, чији идентитет откривају иницијали или надимак на почетку става, а последња је музички аутопортрет. Могло би се претпоставити да се у тим приказима крије решење „енигме” из наслова дела, али оно је до данас остало неоткривено. Познато је да се ради о скривеној теми, која, према Елгаровим речима „није одсвирана”, па би тако она могла бити и неки симбол, књижевни мотив или други немузички садржај.
Још детаља о овом остварењу сазнаћете у емисији коју уређује и води Маја Чоловић Васић.
Емитоваћемо снимак Лондонског симфонијског оркестра којим диригује Сер Едријен Боулт.
Коментари