Емисија о радију и радиофонском стваралаштву

Захваљујући новинару и позоришном критичару нашег програма Бојану Муњину, доносимо разговор са Павлицом Бајсић Бразодуро и причу о „РадиоТеатру Бајсић & пријатељи”, организацији која је најпре своју препознатљивост стекла пре десетак година захваљујући представи радиофонског театра „Hoerspiel: Мала игра за слушање и гледање”, у којој испитује историју и поетику радијске уметности, а у којој на сцени учествују тон-мајстори, музичари, глумци, радијски аутори…

Звучном инсталацијом „Тишина” у раној фази постојања, али и бројним другим пројектима, од радиофонског театра за децу до данашњих „Радио-шетњи”, ова група демистификује ауру невидљивости звучног медија, али и пропитује његове границе и опипава слуашалачку перцепцију.

Како наслеђе и радијска мисао великог Звонимира Бајсића, по којем данас један важан простор Радио Загреба носи име, данас живи кроз ову организацију? Зашто је изношење „нагре” на улицу и снимање звукова живота, тј. документарне радио-драме једини апсолутно аутентичан радио-израз, ослобођен утицаја других уметности? Шта радио пружа театру и обрнуто, оносно, шта је „Hoerspiel” донео сцени? Како је демистификован богати свет Божене Беговић која (ни)је била први спикер Радио Загреба?

Павлица Бајсић, радио-ауторка и уметничка руководитељка „РадиоТеатра” говорила је о љубави према радију и радиофонској уметности, о изазовима писања звуком, о „помишљеном звуку”, о завршеним и незавршеним мисијама...

Рубрика „Кутија за памћење” нам ове суботе доноси одломке из разговора Милоша Јевтића са академиком Дејаном Медаковићем, историчаром уметности, универзитетским професором и некадашњим председником Српске академије наука и уметности, који је рођен 7. јула 1922. године. Занимљиво, Дејан Медаковић је био и члан Научног савета Радио Београда, његова поезија и драматизације су објављиване на нашим таласима, а ови разговори вођени су за циклус емисија Гост Другог програма.

Емисију уређује и води Ранко Стојиловић.