Жан-Филип Рамо: „Хиполит и Ариција"

Музичко-сценски првенац Жан-Филипа Рамоа (1683‒1764), опера „Хиполит и Ариција” из 1733. године представља ремек-дело барокне епохе и једно од прекретничких остварења 18. века

Настао на текст Симон-Жозефа Пелеграна, Рамоов бисер из жанра трагедије у музици инспирисан је класичном трагедијом „Федра” (1677) Жана Расина, као и Расиновим великим узорима, античким трагедијама: Еурипидовим „Хиполитом” и Сенекином „Федром”. Дело је на премијери изазвало екстремна мишљења и покренуло читаву деценију дугу расправу двају табора ‒ поборника дела и његовог аутора, познатих и као рамисти, и његових противника, лилиста, који су сматрали да је Рамо овде изневерио жанровски модел националне француске опере ‒ tragédie en musique, коју је шест деценија раније утемељио Жан-Батист Лили (1632‒1687). Повод за причу о овом ремек-делу налазимо у историјској премијери дела у нашем региону – средином априла 2025. године први пут у Хрватској извели су га студенти пет уметничких факултета на оригиналном француском језику. Са учесницима пројекта смо разговарали о утисцима и начинима припреме продукције, а слушаћемо и исечке из пратећег предавања истакнутог познаваоца француске барокне опере, музиколога др Ане Стефановић.

Аутор емисије je Матеја Стевановић.