Непознато о Равелу

„Ништа није презирао толико као лажи и оговарања. Ако бих се вратила из радње са неком добром причом, категорично је одбијао да је чује: ’Ђаво однео и тебе и твоја оговарања’, рекао би ми. Диван Француз, незаинтересован за ситнице. Никада није тражио да види рачуне. Свака друга на мом месту би га поткрадала.”

Овим речима је 1946, девет година након смрти Мориса Равела, о њему сведочила његова дугогодишња служавка Мари Ревело.
Као ни многе друге јавне личности у 20. веку, ни Морис Равел, упркос свом генију, није могао да буде поштеђен пропитивања о приватном животу. Дискретан и уздржан, какав је био, остављао је пуно простора за нагађања, а над многим интимним аспектима његовог живота подизале су се обрве и ломила копља.
За разлику од Франсиса Пуленка и Рејналда Хана, није волео ни да говори јавно, тако да су три мајсторске радионице које је у париској „École normale" одржао у јуну 1925. године једини примери такве врсте. Присутним студентима клавира те школе и младим пијанистима објашњавао је партитуре својих клавирских дела.
Те драгоцене податке, као и сведочења Равелових пријатеља и савременика, пружа обимна студија музиколога Мануела Корнеха „Морис Равел - интегрално" из 2018. године. Неке интересантне фрагменте из ове студије доносимо у данашњем Времену музике, уз Равелове композиције: „Шехерезада", „Павана за преминулу инфанткињу", „Огледала", свиту „Купренов гроб", „Клавирски концерт у Ге-дуру" и др.

Аутор емисије је Ивана Комадина.