Биометријске личне карте за особе са одобреном заштитом
Од 1. октобра у Србији почиње примена новог правилника којим се уводе биометријске личне карте за особе којима је одобрено уточиште или супсидијарна заштита. Правилник је објављен у „Службеном гласнику“ 19. августа, а УНХЦР ову промену оцењује као значајан корак ка лакшем остваривању права и приступу услугама за људе којима је у Србији одобрена међународна заштита. Биометријске личне карте требало би да донесу већу сигурност и препознатљивост личних докумената, али је одлука МУП-а изазвала и различита тумачења у јавности.
Autor:
Николина Миљковић, Елизабета Арсеновић, Јелена Перендија Михајловић и Јована Обренић
Нова дневна емисија Првог програма Радио Београда која се емитује радним данима од 11:05 до 14:00 часова. [ детаљније ]
Шта заправо доноси нови правилник? Да ли ће биометријска документа олакшати свакодневни живот људи којима је одобрен азил – од остваривања права до приступа различитим услугама? И због чега је ова одлука у делу јавности доживљена као безбедносно питање? О томе разговарамо са председником Управног одбора Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радошем Ђуровићем.
Све је више увреда, претњи и таргетирања у јавном простору, нарочито на друштвеним мрежама. Ситуација се додатно погоршава у условима предизборне кампање. Надлежни позивају учеснике изборне кампање и јавне личности да се уздрже од говора који може да подстакне насиље. И заштитник грађана Зоран Пашалић већ дуже време упозорава на овај проблем, а припремљен је и нацрт измена Закона о јавном реду и миру којим би се одређена понашања на друштвеним мрежама третирала слично као и када се догађају у јавном простору. О граници између слободе изражавања и говора мржње у јавном простору са њим разговара Тијана Лукић.
Гојазност је све израженији јавноздравствени изазов, а посебну пажњу привлачи чињеница да проблем почиње још у детињству. Нова мапа Еуростата показује велике разлике међу европским земљама. Према подацима за 2025. годину, гојазност је утврђена код 16,3 одсто одраслих у Европској унији, док је за Србију наведен податак од 13,6 одсто. Иза тих процената, међутим, остаје много важније питање – каква је ситуација међу децом и младима и шта се може учинити да се нездраве навике препознају и мењају на време?
О гојазности деце и омладине, узроцима, последицама и значају превенције, за Радио Београд 1 говорила је Снежана Лешовић, начелница Центра за превенцију и лечење гојазности „Чигота“.
А у Фамилиологији Образовне редакције за децу, младе и породицу проверавамо- Шта то тамо мирише? 23. септембар је Дан француске гастрономије, а тим поводом гост је један прави правцати сомелијер Љубан Очигрија.