Читај ми!

Премијера

Милица Продановић

Милица Продановић, прва управница Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ после Другог светског рата, остала је упамћена као једна од најзначајнијих личности српског и југословенског библиотекарства чији је животни и радни век нераскидиво повезан са овом значајном културном и образовном установом. Водила ју је и обликовала у најизазовнијим годинама, између 1944. и 1961.

Код два бела голуба

Autor:
Бранка Селаковић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Рођена у Медвеђи, код Деспотовца, са само 10 година, 1907, досељава се у Београд. Матурирала је 1918, а већ следеће године уписала Технички факултет, да би 1920. пожелела да студира право. Како није имала средстава за школовање, још као матурант почиње да ради. Прво подучава ђаке, а онда се запошљава као практикант у Градском суду, па у Министарству просвете. Удала се за новинара, књижевника и правника Бору, сина чувеног писца и политичара Јаше Продановића. Заједно са супругом, тада дописником „Политике“, сели се у Загреб. Врло брзо, на препоруку историчара, професора Београдског универзитета и члана Српске академије наука и уметности, Виктора Новака, добија посао у Свеучилишној књижници у главном граду Хрватске.

Први посао Милице Продановић био је провера и ревизија библиотеке Николе Зрињског. Ту се срела са богатом заоставштином хрватског бана из 17. века, са највреднијим и најзначајнијим културним добром, интердисциплинарним књижним фондом од преко 500 свезака. Наишла је, савесно сређујући ову библиотеку, и на књиге самог Зрињског као и дела домаћих писаца Мавра Орбина, Бартола Ђурђевића и Фрање Главинића, а као посебну занимљивост упознала се и са песмама папе Урбана VIII, које је, пре него што је постао поглавар, 1636. године, лично поклонио младом бану Николи приликом његове посете Италији. Осим белетристике ту се се нашле и књиге из историје, војне доктрине, оне везане за привреду и географију, али и многе друге области живота.

После пет година преданог рада у Свеучилишној књижници била је приморана да напусти Загреб. Увођењем Шестојануарске диктатуре 1929, њен супруг Бора Продановић, као члан Комунистичке партије Југославије, бива ухапшен и протеран из Хрватске, те се породица враћа у Београд. Свој рад у струци, Милица наставља у Универзитетској библиотеци нашег главног града, јануара 1931.

Због активности мужа, који је после окупације Југославије током Другог светског рата отишао у партизане, била је прогањана. Изгубила је посао у библиотеци и послата у логор на Бањици, где је током 1942. провела три месеца. После погибије супруга, Боре Продановића, у бици на Сутјесци, привремено је пензионисана и од тада до краја окупације још неколико пута хапшена и саслушавана.

Ауторка: Александра Јагодић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом