У плану нови државни домови за старе
Србија као демографски стара нација има све већу потребу за институционалном бригом о старијима. Због тога се разматра могућност изградње нових геронтолошких центара у оквиру програма „Социјална заштита 2030“. Да ли ће у нашој земљи бити више државних старачких домова? Ко и како контролише рад приватних установа за смештај старијих особа и зашто још увек постоје домови без лиценце за рад? О овим и другим питањима о положају старије популације у нашој земљи Тијана Лукић је разговарала са министарком за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милицом Ђурђевић Стаменковски.
Autor:
Марина Стојадиновић
Емисија "Доживети стоту" Првог програма Радио Београда доноси интервјуе и репортаже посвећене старијој популацији. У разговорима с истакнутим стручњацима из области социјалне политике, економије, медицине, културног, јавног и спортског живота, емисија се бави свим аспектима живота трећег доба. Осврће се на проблеме о којима се мало говори, даје психолошку подршку, корисне информације о томе где и када се може добити помоћ, али и указује на прикривено и отворено занемаривање старијих људи. Садржи и редовну здравствену рубрику која има информативни, едукативни и саветодавни карактер у вези са неком болешћу, стањем, поремећајем или сезонском епидемијом. [ детаљније ]
Према подацима Завода за статистику, у Србији ће се до 2052. године удео старијих особа повећати на 28,5 одсто целокупне популације, а радно способно становништво ће се са 4,3 милиона смањити на три милиона људи. Сваки четврти становник ће имати више од 65 година. Такав одлив радне снаге ће, несумњиво, имати последицу по привреду, чуло се на овогодишњем Копаоник Бизнис Форуму. Стога је неопходно да држава што пре демографски изазов претвори у привредни потенцијал и сребрну економију. Како да старији људи не буду трошак за државу и заједницу? Сазнаћемо од колегинице Наташе Аћимовић.
Март месец је посвећен подизању свести о мултиплом мијелому како би се јавност упознала са овим малигним обољењем, унапредила рана дијагностика, нега и лечење и пружила боља подршка оболелима. До пре десетак година овај малигнитет је имао прогнозу од неколико година живота за оболеле. Данас, захваљујући иновативној терапији и раној дијагностици, један број пацијената може бити потпуно излечен. О том револуционарном достигнућу говориће наши познати хематолози из Београда и Крагујевца.
У општини Бајина Башта отворен је први и једини Музеј ћирилице у Србији. То је јединствена национална установа културе посвећена очувању, проучавању и промоцији ћириличког писма, као темеља српске и словенске духовне баштине. Бајина Башта није случајно изабрана. Манастир у Рачи и преписивачка школа заслужни су за очување српске писмености и ћириличког писма у време најезде османских Турака на српске просторе – каже директор Музеја ћирилице проф.др Александар Милановић.
Уредник и водитељ Марина Стојадиновић.
Музички уредник Петар Вукосављевић.
Коментари