Сигурност сигурних кућа

У Србији тренутно ради 11 сигурних кућа за жене и жртве насиља у породици и једно прихватилиште за жртве трговине људима, што је тек четвртина прописаног стандарда који важи у земљама Европске уније. Ови подаци су део резултата првог истраживања овог типа у нашој земљи, које је део кампање удружења грађана Атина под називом "Сигурне куће. Сигурне жене." Поред недовољног броја расположивих места, кориснице сигурних кућа се суочавају и са безбедносним ризицима, а само пет сигурних кућа, тренутно, има лиценцу за рад. Циљ овог истраживања је био да се утврди реално стање, када је реч о пружању услуге прихватилишта за жене и децу жртве насиља, као и да се мапирају изазови са којима се сигурне куће суочавају. О томе разговарамо са једном од ауторки Истраживања, Милицом Глишић, социјалном радницом из удружења Атина.

Више од половине данашње деце једног дана радиће послове који сада још не постоје, а до 2030. године стотине милиона жена ће прећи на професије које захтевају сложеније дигиталне и друштвене вештине. Глобално посматрано, у најсавременијим областима као што је вештачка интелигенција, само један од пет професионалаца је жена, Последње заједничко истраживање УНДП-а и Регионалног савета за сарадњу, показало је да је удео жена у такозваним СТЕМ занимањима (наука, технологија, инжењерство, математика) на западном Балкану само 14 одсто. Зато је циљ кампање “Изабери СТЕМ будућност”, коју је најавио Савет за регионалну сарадњу, подстицање младих жена и девојака да остваре каријеру у овим областима , а о томе за наш програм говори Татјана Кецојевић, представница Регионалне мреже жена у СТЕМ областима.

У Манаковој кући, а под окриљем Етнографског музеја, у току је изложба уникатних одевних и декоративних текстилних предмета „Пренеси даље...”, која својим називом успоставља дијалог између прошлости и садашњости, између историјског костима и савремених тканина и одеће, где се чудно и необично преплићу у својеврсној бури овог века. О Изложби, као и о дубљим значењима коришћења карактеристчних детаља одеће из прошлих времена у садашњости, разговарамо са костимографкињом и кустоскињом Миленом Ђурица, начелницом у Манаковој кући.

Са вама је Мирјана Никић.

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво