Забавник
Године 1880. ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ почео је да ради као учитељ у Свилеуви. Био је вазда весео, разговоран, и с песмом на уснама. С младићима и девојкама ишао је по прелима, а са старијима се налазио код суднице, код механе, на слави, на свадби, на даћи... свугде га је било. И Мачвом пуче глас о новом учитељу. Млад, висок, леп. Науснице тек што му се нагариле. Ако је коло — он га први поведе. Ако је прело — он најлепше запева. Ако ће да се прича — он старе приче најбоље приповеда. Ако ће девојке да се гледају... ту је.
ПАВЛЕ АКСЕНТИЈЕВИЋ - У Забавниковом мини евергрин интервјуу из 2007. године - Драгослав Павле Аксентијевић, сликар и појац, и наш Лука Мијатовић. Повода за разговор се не сећамо, али довољно је да се сретну два барда па да разговор буде занимљив.
ИНДЕКСИ - После успешне турнеје по Совјетском Савезу, крајем 1967. и почетком 68', а пре солистичког концерта у Београду, новинари музичког магазина Џубокс разговарали су са сарајевским Индексима. Било је то време када је Корнелије Ковач још био њихов члан, а када је прешао у Београд, за клавијатурама Индекса заменио га је такође велики комозитор и касније хит-мејкер Ђорђе Новковић. Ковача помињемо зато што је он био позван да у име групе сумира утиске са минуле турнеје по Русији.
ГРУПА 777 - Из колико покушаја бисте данас могли да погодите ко пева некад велике домаће хитове - "Не иди, Горане" и "Тко те воли више од мене"? Весели, распевани, готово стални учесници фестивала,.... доста песама снимили под ауторским вођством клавијатуристе Андреја Баше - ријечка група 777. Почели су као џез трио 1970. и две године касније скренули пажњу на себе с песмом "Exodus " коју су извели на првом BOOM фестивалу у Љубљани. На следећем, наступили су у проширеном саставу, отпевали композицију "Хеј, зар не чујеш ти", која је постала шпица омладинске емисије Радио Загреба, након чега је уследио позив дискографске куће Југотон и све даље била је музика која се и данас радо слуша, иако се име групе заборавља.
РАШОМОН - Средњовековни Јапан, будистички храм Рашомон недалеко од Кјота, под чијим тремом се, сиромашни дрвосеча, будистички свештеник и припрости сељак, присећају убиства у шуми и сведочења са судског процеса. Наиме, неки разбојник је у шуми убио самураја и напаствовао његову жену, привучен њеном лепотом. И све што се даље дешава гради један од најбољих филмских психолошких трилера о различитим нијансама лажи, себичности и личних интереса, уопште о сасвим субјективном погледу на један догађај и немогућности да се утврди објективна истина. Јер свачија прича о злочину, има свој угао, некад се чини једини истинит или бар могућ, а некад мање-више или сасвим контрадикторан. Сем тога, овај Куросавин филм има више алегоријских и метафоричних слојева, и посебности у монтажи и снимању који га чине изузетним у филмском изразу.
АНА АХМАТОВА - О великој руској песникињи могло би се укратко рећи исто оно што је, скривена иза поетског ја сама рекла у стиховима песме "Пут": "Један иде правим путем, а други по кругу, да се врати родном дому, другарици или другу, а ја идем (мене прати Нека зла судбина) нити право, нити косо, у никада и никуда, попут воза кад га са шина одвуче дубина..."
РОДНА КУЋА - Кад је родна, онда је то кућа за цео живот, и кад у њој одавно нико не станује. И кад се трава пред кућом не коси, и кад у башти заостану само руже. Оне могу саме да се снађу у самоћи. Остало цвеће свене. Родна кућа се продаје по нужди и руши само ако се баш мора или се на њеном месту гради нова, па живи само у сећањима. Посебно јој место и у животу и у језику. Јер нико не каже родни стан, само кућа може да буде родна.
Аутор и водитељ: Мирјана Блажић
Музички уредник: Наташа Манчић
Коментари