недеља, 27.01.2019, 09:05 -> 12:46
štampajКојекуда
Ивањица и Моравица. Варошица и речица, загрљене у котлини подно Голије, Јавора и Мучња. Прва је, званично, град, али има мање од 12 хиљада становника, а друга је река, иако јој је ток краћи од сто километара и већ код Пожеге се улива у Западну Мораву...
Тежак живот у изолованом окружењу, Ивањичанима нимало није сметао да се од самог оснивања града, 1834, годину пошто је ивањички крај припојен Кнежевини Србији, посебна пажња обрати на образовање и културу. Школа је подигнута две године пре цркве, а и поред катастрофалног пожара 1846, већ двадесетак година касније, када је град бројао само око хиљаду становника, основано је Ивањичко читалиште, претеча данашње богате библиотеке...
А како се културни живот у Ивањици развијао после Другог светског рата и какав је данас, посебно од обнове културне манифестације „Нушићијада", то ће нам причати Рашко Нешовановић, ивањички новинар, публициста, књижевник, али и спортиста и спортски радник, чак и тачно пола века незаменљиви тамошњи Деда Мраз за дечје прославе, речју - човек потпуно „утопљен" у сваки дамар живота родног града и краја.
Виђене и за ову „којекуда" причу, Ваше - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
А како се културни живот у Ивањици развијао после Другог светског рата и какав је данас, посебно од обнове културне манифестације „Нушићијада", то ће нам причати Рашко Нешовановић, ивањички новинар, публициста, књижевник, али и спортиста и спортски радник, чак и тачно пола века незаменљиви тамошњи Деда Мраз за дечје прославе, речју - човек потпуно „утопљен" у сваки дамар живота родног града и краја.
Виђене и за ову „којекуда" причу, Ваше - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари