недеља, 18.11.2018, 09:05 -> 14:02
štampajКојекуда
Која је Ваша прва асоцијација када се каже „историјски архив“? Свакако не онако блистава и привлачећа као када се каже „музеј“… Нема у тој првој слици ни лепо осветљених витрина, ни праисторијског накита, ни средњовековног оружја, ни лепих слика на зидовима, нити скулптура по ходницима…
Архив асоцира на мрачне депое или сасвим обичне просторије пуне сефова, плакара, полица, фасцикли и - папира, папира, папира.... Много папира... различитих докумената, пожутелих, посивелих, избледелих, који сведоче о прошлости људи, места, држава... О свему што је некада некоме било важно... А заправо, важно је свима и - заувек. Зато архиви и постоје.
Историјски архив Зрењанин то доказује већ више од 70 година - 2017. обележили су јубилеј. Његових 778 фондова, разврстаних на оне од изузетног значаја, великог значаја и остале фондове, привлаче научнике из целог света, али и оне, како се каже, „обичне" људе, жељне сазнања о сопственој прошлости... Чува зрењанински архив и повељу Марије Терезије из 1769, и целокупну администрацију локалних предузећа пропалих у транзицији почетком 21. века.
Чућете то од нашег данашњег „којекуда" госта, младог историчара-архивисте др Филипа Крчмара, запосленог баш у архиву. И иако ће у једном моменту његове приче излетети и један Мољац, није то онај књишки, који симболизује досаду. Напротив!
Обећавају - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић
Фотографије преузете са www.arhivzrenjanin.org.rs
Коментари