недеља, 30.09.2018, 09:05 -> 19:11
štampajКојекуда
Када су с пролећа 2011. Лозницу, Љубовију, Бајину Башту, Зворнике, цело Подриње, погодиле поплаве историјских размера, онакве по којима се време у сећању рачуна на „до“ и „од“, у једном забарку, у атару села Јелав, из Дрине се помолило једно чудо.
Најпре кљуном, дао је знак да је ту. Да су природа и случај хтели да поново угледа светло дана и напусти дрински муљ, у којем је заглибљен заспао пре тристо-четристо година.
Понеки мештани Јелава су помислили „гле, згодан пањ за потпалу"... Али, срећом, историчар Зоран Тошић, кустос Музеја Јадра у Лозници, такође пасионирани пецарош, задесивши се ту, препознао је да то не само да није обичан пањ који је изваљала Дрина, већ да то није ни обичан кљун обичног чамца! Знао је да је то моноксил, људском роду најстарије познато пловило, издубљено дебло дрвета, које је још праисторијски човек користио да би се отиснуо низ реке. Умеће њиховог прављења Словени су научили од Келта и записано је да су мале моноксиле користили 626. године, када су, у савезу са Аварима, опседали Цариград.
Овај лознички није мали, огроман је, више од седам метара дугачак, и први је икада пронађен у Дрини. Други су, раније, испливавали или бивали проналажени у Сави, Дунаву, Купи, Морави, Љубљаници... Неки су сачувани, неки - пропали... Има их већих од овога из Дрине, има и мањих... Али ниједан који је изашао прег поглед савременог човека није тако добро очуван као он...
Причом Вас данас водимо да га видите, додирнете, омиришете, ослушнете и тако радио-таласима запловите историјом низводно, вековима уназад.
Воде Вас „којекуда" - Мирајана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари