Српски на српском

Око осам сати ујутру, 1. маја 1893. године кафана "Радничка касина" у Македонској улици била је пуна радника који су носили црвене траке на којима је писало "Пролетери свих земаља, уједините се!" Спремили су и заставу под којом су хтели да продефилују улицама Београда, а пред кафаном се орила Марсељеза. И таман да пођу, кад стигоше жандрами. Уместо црвене радничке заставе развише српску, али жандарми ни тако не дадоше да се крене и разјурише масу. Остаде само седамнаест обућара који окружени двоструким редом жандарма кренуше пут Топчидера, где је прочитан поздрав радничког трибуна Васе Пелагића младом српском пролетаријату. Тако је Празник рада први пут прослављен у Београду, три године после првог обележавања у свету.

Од новијих државних празника једино би недоумице у писању могао да изазове Дан примирја у Првом светском рату, код којег је прво слово велико, али великим се пише и име рата. А и за Први мај сам знао.

Не знам само шта ћемо с оних 17 обућара. Пре свега, похваљујем жандарме који су приљежно завели број окупљених упорних радничких свечара, а занима ме да ли их наводимо бројевима или словима.

Године 1894. београдски радници продефиловали су од Калeмегдана до Топчидера где је у кафани "Бурдељ" одржан првомајски збор на којем је говорник поново био Васа Пелагић. И сваке наредне године, ако полиција не би растурила скуп, ишло се најпре до Топчидера, а од 1903. године и до Кошутњака, који је до тада био ограђено дворско ловиште.

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Аутор и уредник: Мирјана Блажић