Српски на српском

Ћирилица је наше национално, званично писмо, али многи користе оба писма, и ћирилицу и латиницу, чак латиницу више у јавним натписима. Па кад је већ тако, или док се то не промени, дајте да пишемо како треба, нарочито двострука латинична слова. Ево, мењачница има колико хоћете, скоро све имају нека кратка страна имена, ваљда зато што се ту мења страни новац, а многима од њих латинични натпис “мењачница” стоји усправно. Али са словом Њ, онако како би се писало да је натпис водораван...

Све ово важи и за ћевабџинице, пиљарнице, и остале усправне натписе са двоструким латиничним словима. А шта ако су ти натписи водоравни, а газда фирме хоће да му сва слова буду велика и латинична? Или ако хоће да их рашири дуж целог прочеља, па употреби оно штампарско раздвајање, као кад бисмо на тастатури иза сваког слова куцали размак? Да ли се онда двојна слова раздвајају или остају споjена?

С ћирилицом је све једноставније, нема двојних слова, у највећем броју случајева сваком слову одговара један глас и обрнуто. Једино може да се јави проблем са страним именима. Она се код нас углавном не пишу изворно, а преводе се често по слуху, а не по правилима, па после погрешно преведено име уђе у уши народу, и бадава прича о томе како је правилно. Само, не знам да ли у тексту могу да се мешају ћирилица и латиница када се наводе страна имена...

Драмски уметник: Феђа Стојановић

Аутор и уредник: Мирјана Блажић