недеља, 11.02.2018, 09:05 -> 17:41
štampajКојекуда
Историја каже да је Ариље настало у другој половини десетог века као мало насеље на римском путу од Пожеге до Ивањице. Тада се звало Моравице по истоименој реци у коју се баш на том месту улива хладњикави Рзав. Ариље је смештено у брдско-планинском подручју на западу Србије и припада Залтиборском округу.
Највише сачуваних трагова у Ариљу потиче из средњевековне српске државе, а међу најпознатијим је црква светог Ахилија, по којој је, претпоставља се и град касније добио име. Ту су у 11. веку пронашли уточиште избегли становници из Тесалије, а мошти свог свеца Св. Ахилија, положили у постојећи хришћански храм. У овом месту је столовао српски православни епископ, а касније митрополит. Нову саборну цркву Моравичке епископије подигао је краљ Драгутин Немањић у XИИИ веку. Краљева задужбина добила је име Црква св. Ахилија по свецу из Ларисе и више од седам векова представља симбол Ариља.
У овој којекуда причи пребираћемо по сећањима и прошлости. Наше саговорнике пронашле смо у околини града, и затекли их у великом послу. Брачни пар Даница и Миша Младеновић, академски сликари и рестауратори тог лета осликавали су малу цкву у насељу Трешњевица у близини Ариља.
Црквица на пропланку, зелене ливадице и питоми воћњаци свуда около. Љубазни домаћини дочекују нас са осмехом, у одећи са видљивим траговима боја, добро расположени. Седамо заједно у једну од омањих барака, за велики сто, а око нас кутије, разни материјали припремљни за обнову храма. На сто стиже врућа кафа, хладна вода и, наравно, коцкице ратлука. Све баш како треба. Тако почињу пријатни разговори, уверавају вас сакупљачи којекуда прича Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Коментари