Гости из прошлости

"Био једном један лав..." "Какав лав?" "Страшан лав, нарогушен и љут сав." "Не, није то тај лав." "Добро, био једном један лав и није био нарогушен и љут сав." "Био једном један лав, стари лав, филмски лав." "Кларенс, разроки лав?"

Кад је требало, био је и Кларенс, и лав у Дактарију, био је филмски глумац без глумачке академије, и слика за шпицу, и амблем за филмску компанију и глас за најаву. Било га је у биоскопским салама, на телевизијским екранима, зашао је и у енциклопедије филма.

Био једном један лав са чијом су риком одрастале генерације заљубљеника у седму уметност. Знало се, кад се он појави, следи одличан филм: Прохујало са вихором, Чаробњак из Оза, Американац у Паризу, Певајмо на киши, Бен-Хур, Џемс Бонд, Доктор Живаго, Кво вадис, Тарзан, Ајванхо, Мачка на усијаном лименом крову, Телма и Луиз, цртаћ Том и Џери...

Много их је било, а сваки је почињао тако што се у мрклом бископском мраку појави глава стаситог лава са раскошном гривом, уоквирена изувијаном филмском траком; са именом филмске компаније и позоришном маском. Изнад његове главе реченица на латинском - Ars gratia artis (уметност ради уметности). А онда се лав мало промешкољи, па рикне, и филм може да почне.

- Био једном један лав...

- Какав лав?

- Сасвим посебан лав. Звали су га Лео, као да је један, а било их је пет или седам.

У "Гостима из прошлости" - лав Лео, очешљани филмски лав, ни нарогушен, ни љут сав. Баш како треба - лав.

Уредник и аутор емисије: Мирјана Блажић Микић

Радио Београд 1, 13.05