Којекуда

Шта више, све до 1819. баш Горња Црнућа словила је за привремену српску престоницу одакле је Милош владао устаничком Србијом, где је одржано заседање прве Народне скупштине и где су, у поменутом књажевом конаку, чувана сва најважнија државна документа.

Уз кнеза, била је у Горњој Црнући, наравно, и кнегиња. Љубица. Прва женска глава тадашње Србије, наочита и поносна. Била је ту, уз мужа, и пре Другог устанка. У народном сећању је остало забележеном па се тако и пренело до данашњих дана - да је 1812. кнегиња Љубица, одушевљена песмама и певањем народа у Горњој Црнући, окупила певачку групу, стално говорећи да тако посебно певање мора да се сачува, али и да се ван Црнуће представи.

Са мањим или већим прекидима, чланови Изворне певачке групе "Црнућанка" већ више од двеста година се окупљају, певају - понекад и свирају - у Србији, некадашњој Југославији, садашњем "региону", Европи, а пре 40-так година и у свету и са великим успехом преносе особеност, како музиколози кажу, "једног од најстаријих преживелих начина вокалног изражавања на Балкану".

У последњих 50-так година трајања Изворне групе "Црнућанка", три су имена која се посебно истичу: Александар - Леса Ђорђевић, вођа групе од 1966, када је обновила рад после Другог светског рата, до пре неколико година; покојни Драго Огњановић, први и непоновљиви вокал групе и неко попут њеног заштитног знака, чији је глас забележен на многим плочама и осталим носачима звука и - Олга Красојевић, први женски вокал групе већ 48 година и њен садашњи вођа.

Госпођа Олга је наша данашња "којекуда" гошћа у причи о изворном певању рудничког краја коју вам и овога пута преносе Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

Радио Београд 1, 08.05