недеља, 26.01.2014, 08:05 -> 12:01
štampajКојекуда
Бачка Паланка. Широка и пространа, накако разбашкарена, баш као и њено име када се изговара. Општина сасатављена данас од 12, а некад од 3 насеља: Старе, Нове и Немачке Паланке. На обали Дунава, на самој граници са Хрватском.
Бачка Паланка, и у њој - библиотека. Народна, именом "Вељко Петровић". И у библиотеци, поред осталих, Завичајно одељење. И у њему, наравно, библиотекар - како сама каже, не библиотекарка - Драгана Петрић. Какве она приче зна...!
И то оне старе, мало жућкасте, сивкасте и прашњаве, баш какве су и новине, часописи, књиге и друга издања у којима су штампане, а која су тек нешто млађа од Српске читаонице, основане у Бачкој Паланци још 1869.
Причала нам је Драгана Петрић: о једном пољупцу младих у градском парку који је крајем 19. века доспео у новине као пример дрскости и неморала; о хајдуку Црном Максиму, највећем страху богаташа, бачко-паланачком Робину Худу; о легендарном хотелу "Дунав" с почетка 20. века и о томе како је најпре блистао, а потом нестао - сумња се због једне лепе Ане; о Карлу Мезеиу, адвокату, мецени и добротвору, који је о сопственом трошку поплочавао градске улице и уводио јавну расвету и о Николасу Хепу, обућару, али и првом хроничару и историчару Бачке Паланке, који је истраживао и записивао све податке до којих је дошао - како је говорио - "не за садашњост, већ за будућност".
Још једну узбудљиву "којекуда" причу, припремиле су: Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић
Радио Београд 1, 08.05
На фотографији са насловне стране: библиотека "Вељко Петровић"; преузето са: wikipedia.org
Коментари