Pravo na sutra-Oteti hektari

Ali i iz Đakovice su ubrzo morali da odu, pa od 1999. godine žive u okolini Kraljeva. Životne nevolje koje su pratile ovu porodicu zbog albanskog pritiska liče na filmski scenario, koji još nije završen. Naime, iako su van svog poseda, nevolje ne prestaju. Problem je, kažu, u tome što nisu prodali 25 hektara zemlje. Albanski susedi su im čitavo domaćinstvo najpre pokrali, a potom kuću i sve objekte srušili. Zemlju koriste bez dogovora o tome, a vlasnika pokušavaju da proglase ubicom, da ne bi mogao da se vrati na svoje imanje, tvrdi Miroje Babović koji nije i ne želi da proda ni ar svoje zemlje u Metohiji. Najteže mu kaže pada saznanje da mu je isti Albanac preorao i porodično groblje, gde je sahranjeno jedanaest članova porodice.

Uz lažne ugovore sklopljeni su mnogi kupoprodajni ugovori a da o tome pravi vlasnici nisu ništa znali. Zbog materijalnih teškoća pojedini Srbi morali su da se odluče da prodaju imovinu kako bi se skućili.

Trebalo je odškolovati i prehraniti četvoro dece u novoj sredini, bez prihoda i krova nad glavom, kažu Đurovići iz Istoka. Promenili su više kuća da bi, napokon, uspeli da stvore svoj dom sa okućnicom od pedesetak ari. U Metohiji imaju pet hektara zemlje i srušenu kuću.

U Kraljevu i susednoj Vrnjačkoj Banji živi više hiljada raseljenih Srba s Kosova i Metohije. 
U Vranešima su se skućili Jokići, domaćinska porodica sa petoro dece iz Raušića kod Peći.

Velikim radom izgradili su kuću a imovinu u Metohiji nisu otuđili.
U blizini su im zemljaci iz Kosova Polja. Imaju zajedničku muku i probleme koji traju od juna 1999. godine.

Više od 230.000 raseljenih Srba su vlasnici imovine do koje godinama ne mogu da dođu. Veruju da će pravo privatne svojine na Kosovu i Metohiji kad-tad ostvariti makar njihovi potomci.

Urednik emisije: Svetlana Vukmirović