Pravo na sutra-Hronično vanredno stanje

Živopisni predeo sela Boževce, nedaleko od Raniluga, ali i Kosovske Kamenice, očigledno nije dovoljan da bi život u njemu opstao. Danas u staroj mahali zatičemo svega nekoliko starih. Tihi su i slomljeni preteškim životom ili onim što je od njega ostalo.

Tek kada na raskršće puteva, koji se tu slivaju iz okolnih mahala, stigne obrok iz Narodne kuhinje, pokrene se selo. Sa ambalažom za možda jedini obrok tokom dana, okupe se meštani. I tada ne pričaju mnogo. Tuga se duboko učaurila.

Gordana Vasić je nezaposlena samohrana majka. Ona i ćerka gimnazijalka, žive u novosagrađenoj kući za koju je posredovalo prištinsko Ministarstvo za povratak i zajednice, na placu koji je sama kupila. Ali, bez stalnih prihoda, osim socijalnih davanja.
Tragom podsećanja na specifičnu grupaciju ljudi, izbeglih iz nekadašnjih jugoslivenskih republika, odlazimo u Gazivode. Tu, 25 godina nakon egzodusa iz Hrvatske, i dalje u barakama kolektivnog centra, zatičemo Jovanku.

Porodica Ristić, jedina je u ovom selu. Novica Ristić je zbog zdravstvenih problema svog brata i snahe, koji žive u obližnjem selu Bosce, preuzeo brigu o njegovih četvoro dece. Oženjen Albankom Ljuljom, dobio je i on sina Bojana. Ova velika porodica sa petoro dece sada je simbol i ljubavi i postojanosti. Vanredno dobra simbolika.

Autorka i urednica emisije: Tatjana Manojlović