Život i standardi- Trepča

Nalazišta olova i cinka na Kosovu i Metohiji smatraju se najvećim u Evropi. Ta ruda trenutno se eksploatiše u rudnicima Crnac i Belo Brdo u opštini Leposavić.

Trepča se tokom decenija razvijala, ali unapređivala je i druge fabrike, pa je rastao i broj radnika. U svom sistemu nekada je imala i fabriku lovačke municije, fabriku nakita i pet fabrika akumulatora u Kosovskoj Mitrovici, Peći, Novom Pazaru, Somboru i Bujanovcu.
Dolaskom međunarodnih snaga 1999. godine na tlo južne sprske pokrajine kada je vlast preuzela UNMIK administracija rukovodstvo Trepče i radnici su i pored jakog pritiska uspeli da opstanu i sačuvaju proizvodnju, ali samo u severnom delu dok su svu drugu imovinu Trepče nasilno preoteli Albanci. Pod izgovorom sprečavanja ekološkog zagađenja vojnom akcijom UNMIK je preuzeo administrativnu upravu nad kombinatom 2000. godine i uspostavio internacionalni menadžment koji je radio do 2006. godine.
Trepča ima tri hiljade zaposlenih, od toga broja pedeset odsto njih su prognani radnici Starog trga ili iz fabrike koja je u južnom delu Mitrovice u kojoj rade isključivo Albanci. Industrijski gigant u Zvečanu garant je egzistencije Srbima na severu Kosova i Metohije.
Nedavnim usvajanjem Zakona o Trepči albanska vlast pokušava da potpuno izmeni vlasničku strukturu kombinata, potpuno ignorišući postojanje Srba u rudnicima ali i na Kosovu i Metohiji. Takav postupak za srpske radnike i poslovodstvo Trepče je neprihvatljiv. Poruke iz Prištine šalju negativnu sliku i poslovnim partnerima Trepče i mogu da ugroze poslovanje i stabilan imidž tvrde u toj kompaniji.
U emisiji govore radnici, rukovodstvo Trepče i drugi.

Autorka emisije Svetlana Vukmirović