Velikani- Isidora Sekulić

Isidora Sekulić (1877-1958) je 1900. godine doživela tešku tragediju: u aprilu joj je umro otac a u julu brat. Obojica su sahranjeni na zemunskom pravoslavnom groblju. Isidora je, nad njihovim grobom, provodila sate i dane i, ma gde boravila ili putovala, svaki Uskrs provodila je na groblju. Tu je upoznala i sprijateljila se sa grobarom Nikolom. Pričao joj je istorije i sudbine zemunskih porodica i ličnosti koje su tu počivale. Pomno je sve beležila u "crnu svesku" koju je uvek nosila sa sobom na groblje i koju je, nažalost, spalila pred smrt. Najzanimljivije priče starog grobara uobličila je u delu "Hronika palanačkog groblja"

Mnogo je putovala. Boravila je u Francuskoj, Nemačkoj, Skandinaviji, Engleskoj, Rusiji, Africi, Maloj Aziji. U Maroko je putovala ugljarskim brodom, onako, piše u jednom pismu, "kako putuju siromašni ljudi kao što sam ja. Prema novcu imam odnos kakav Anglo-Amerikanci imaju prema nesrećnoj, meni tako dragoj, Francuskoj: u nuždi, da; van nužde, ne treba mi. Dosad nijedan veći honorar nisam uzela". Postala je prva žena akademik u Srbiji. U eseju „Balkan-beleške jednog balkanofila" beleži: „Ako se narodi na Balkanu osete Balkan, osete celina, imaće da broje divne brojke i prošlosti i sadašnjosti. Velike su brojke seljaka, šuma, voda, njiva; velike su brojke borbi za slobodu; i bezbrojne brojke valjanosti. Jer je Balkan zemlja seljaka, a u seljaku je, navodimo i Arostotela, najviše valjanosti, koja je, ne valjanost građanina, nego valjanost opšte čovečna".

Pred kraj života, dala je i poslednji intervju: „Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam srećna. Pomirila sam se s tim. Vasionska sreća opredeljuje ljude. Ako niste voljeni uzalud nastojite da vas vole"...

Urednik i scenarista serije je Momir Karanović, a reditelj Ivan Popović.

broj komentara 0 pošalji komentar