Na veslu priča: Petar Sarić – Noć kao reka

Kažu, jedan nikakav ubio reku. Isušio kamenito korito koje je vekovima teklo. Ništa tribunali i tužioci, ćute. Ekolozi muče. Čovek plače. Od uspomena. Kako će sad Odisej krenuti na put? Čemu veslo? A šta da je Penelopa krenula s njim onomad, da li bi dalje stigli? A što bi se vraćali? Dok se mostovi ruše, čemu vodotokovi? Kako obale da se rukuju sad, kad realna reka preko noći postade samo snoviđenje? Kako se zove ekocid? Sada vlada mir i blagostanje, caruje zakon, jačeg. Čovek plače. Kako strah sija? Kao mrak? Kao sveća koja drhti? Vera u grom iz vedra neba umire poslednja, jer je ljubav veća od života.