субота, 04. апр 2020, 20:10

In Memoriam: Kšištof Penderecki-Dan posle avangarde

Ovaj poljski autor rođen 1933. godine, kompoziciju je učio na Muzičkoj akademiji u Krakovu u klasama Artura Malevskog i Stanislava Vijehoviča. Njegovo avangardno delo iz 1960. godine Tužbalica za žrtve Hirošime za gudački orkestar, donela mu je pažnju internacionalne javnosti, a nakon ove usledila je još jedna veoma uspešna premijera - njegove Pasije po Luki.

Samo nekoliko godina posle izvođenja ovih dela, od sedme decenije prošloga veka, tačnije tokom njegovog pedagoškog rada na Univerzitetu Jejl, muzički idiom Pendereckog je počeo da se menja. Sa Prvim violinskim koncertom Penderecki je za sobom ostavio period eksperimentisanja sa klasterima, i usresredio se na polustepen i tritonus koji dominiraju kompozicijom. Ova melodijska sfera se nastavila i u Drugoj simfoniji iz 1980. godine koju odlikuje harmonski jezik poznoromatičarskog perioda, a u kojoj Penderecki pribegava i citatima božićne pesme Tiha noć.

Ovaj zaokret, kompozitor objašnjava rečima da je avangardno eksperimentisanje otišlo predaleko i udaljilo se od izražajnosti i neformalnih kvaliteta zapadne muzike. Avangarda je iluzija univerzalizma, zaključuje Penderecki.

Repriza, 05. april u 04:05 i 12:05

In Memoriam: Kšištof Penderecki-Dan posle avangarde

Програмска шема

Коментари