четвртак, 16. јан 2020, 17:10
Dmitrij Šostakovič: Simfonija br. 7
Šostakovič je komponovao prva tri stava Lenjingradske simfonije tokom opsade grada, a završio ju je u Kujbuševu, gde su on i njegova porodica izbegli.
Ta simfonija je predstavnik dubokog antiratnog stava samog Šostakoviča. Nisam nameravao da opisujem rat naturalistički, već da pokažem duh i esenciju tih surovih događaja. U prvom stavu se evocira melodija iz omiljene Hitlerove operete Franca Lehara Vesela udovica i podseća na Bolero. Premijera je bila 5. marta 1942. godine, u Kujbuševu, u koji su se evakuisali gotovo ceo Boljšoj teatar i dirigent Samuil Samosud. Predsednik Lenjingradske unije kompozitora zapisao je u svom dnevniku: Ne može se reći da je slušanje bilo impresija, već iskustvo koje dovodi do ushićenja. Ovo nisu osetili samo slušaoci, već i izvođači, koji su čitali i izvodili partiture kao da čitaju hroniku svog života.
Arturo Toskanini je prokrijumčarenu simfoniju izveo 19. jula 1942. godine, nastavivši dalje nastupe - 62 samo u Americi, gde je Lenjingradska simfonija postala simbol otpora protiv nacizma. Karl Sandberg okarakterisao ju je kao muziku napisanu krvlju direktno iz srca.
Repriza, 17. januar u 02:10 i 09:10
Коментари