недеља, 26. авг 2018, 17:40
Književnost Stare i Južne Srbije: Grigorije Božović
Da li zvezda manje obasjava kosmičku noć ako nam zalutali oblak prepreči pogled na njen sjaj? Zavist maskirana u ideologiju; bes u tobožnju narodnu pravdu… sve na pravdi Boga. Takav je izgledao poslednji čvor na koncu života velikog Grigorija Božovića (1880 – večnost). Optužen u mutnom, streljan u zoru - još mutniju, ironično uoči roždestva Hristovog, one ‘45. Bez grobnog belega, sa oduzetom zemaljskom čašću, negde na području Beograda, tamo gde kosti jednog čoveka i dalje pod zemljom blistaju, kao da ona, ta zemlja tog zalutalog groba, može sakriti sijanje.
Samo svojim srcem u svom rodnom Ibarskom Kolašinu, i celom Kosovu, i Metohiji, Crnoj Gori, i posvud cele Stare Srbije kretao se i zapisivao Božović. Njegova reč, silna i drevna, nezapamćena u dotadašnjoj srpskoj književnosti, neće se pamtiti ni kod peroljubaca nakon njega. Tu reč imao je samo ovaj velikan, u svoje vreme poznatiji kao dopisnik Politike, kijevski đak, profesor Prizrenske bogoslovije, poslanik i narodni prvak.
Njegove pripovetke okrenute čoveku i ljubavi prema njemu: bio on Srbin, Albanac, ili pak mrski Turčin. Uvek na granici gde likovi imaju samo dva izbora: biti Čovekom ili ono drugo, što retko srećemo u njegovim delima.
Njegovo vreme, još putuje ka nama u susret. Ono se ne dostiže pukim trajanjem sveta. Ono je mesto na kome će svako i samo ponaosob spoznati kakvog pisca narodi Balkana imaju.
O tom piscu jedna epizoda iz ciklusa serijala Književnost Stare i Južne Srbije.
Direktor fotografije: Slavko Veljić
Reditelj: Vladimir P. Petrović
Urednik i scenarista: Momir Karanović
Proizvodnja: Školska redakcija RTS 2001.
repriza, 27. avgust u 01:40 i 09:40
Коментари