недеља, 05. авг 2018, 20:35
Paleta kulturnog nasleđa: Ljubivoje Ršmović-Ljudi koje srećom srećem
U čast 60 godina književnog rada, u vreme kada slavi 80 godina života, Galerija Radio-televizije Srbije sa ponosom je predstavila izložbu fotografija Ljubivoja Ršumovića Ršuma, pesnika i pisca čija su dela obeležila živote generacija. Fotografije lica 77, njegovih savremenika koje je Ršumović je zabeležio svojim foto-aparatom.
Ljubivoje Ršumović Ršum ove godine slavi šezdesetogodišnjicu književnog rada, a njegov hobi sa foto-aparatom je nešto stariji. Bilo je neminovno da se ta dva oblika umetničkog izraza u jednom trenutku ujedine. Tako je nastala knjiga „Pesme uličarke" (izdanje „Znanje" Zagreb, 1983) u kojoj su naslovi pesama - fotografije. Tako je nastala i uzbudljiva, dokumentarna, a poetska reportaža o Porodici bistrih potoka, snimljena i napisana pre 18 godina. „Šuma koja hoda" i „Stena koja ćuti".
Prve pesme je objavio 1957. godine u užičkim „Vestima" i beogradskim „Književnim novinama". Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu, kao urednik i autor emisija „Subotom u dva", „Dobro jutro, deco" i „Utorak veče - ma šta mi reče".
Godine 1968. prelazi u Televiziju i radi poznate serije „Dvogled", „Hiljadu zašto" i „Hajde da rastemo". Kao televizijski poslenik napisao je i režirao preko šest stotina emisija.
Jedna od najpopularnijih serija za decu „Fazoni i fore" imala je sto pedeset programa. Najpoznatija je serija „Dijagonale - priče o ljudima i naravima".
Autor je i tri udžbenika za osnovne škole: „Deca su narod poseban", za predmet Građansko vaspitanje, „Azbukvar" i „Pismenar". Uporedo sa književnim radom, bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba „Crvena zvezda". Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni sudija u karateu. Od 1986. do 2002.
Bio je direktor Pozorišta „Boško Buha". Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović". Bio je osnivač i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji „Prijatelji dece Srbije".
Dobitnik je mnogix književix nagrada u zemlji kao i dve zapažene međunarodne nagrade: „Pulja" u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, i nagradu Uneska za „Bukvar dečjih prava", na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika.
Prve pesme je objavio 1957. godine u užičkim „Vestima" i beogradskim „Književnim novinama". Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu, kao urednik i autor emisija „Subotom u dva", „Dobro jutro, deco" i „Utorak veče - ma šta mi reče".
Godine 1968. prelazi u Televiziju i radi poznate serije „Dvogled", „Hiljadu zašto" i „Hajde da rastemo". Kao televizijski poslenik napisao je i režirao preko šest stotina emisija.
Jedna od najpopularnijih serija za decu „Fazoni i fore" imala je sto pedeset programa. Najpoznatija je serija „Dijagonale - priče o ljudima i naravima".
Autor je i tri udžbenika za osnovne škole: „Deca su narod poseban", za predmet Građansko vaspitanje, „Azbukvar" i „Pismenar". Uporedo sa književnim radom, bavio se i sportom. Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba „Crvena zvezda". Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni sudija u karateu. Od 1986. do 2002.
Bio je direktor Pozorišta „Boško Buha". Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović". Bio je osnivač i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji „Prijatelji dece Srbije".
Dobitnik je mnogix književix nagrada u zemlji kao i dve zapažene međunarodne nagrade: „Pulja" u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, i nagradu Uneska za „Bukvar dečjih prava", na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika.
Autori emisije: Slavica Stefanović i Aleksandra Daničić
repriza, 6. avgust z 04:35 i 12:35
Коментари