Matju Born: Labudovo jezero

„Zaplet se vrti oko mladog princa, pretendenta na presto, njegove hladne majke i prinčeve žudnje za slobodom koja je predstavljena kroz labuda.“ Bornova verzija Labudovog jezera prvi put je postavljena na scenu u Londonu, daleke 1995. godine i najduže je igran balet na Brodveju i londonskom Vest endu. Izvođen je u Engleskoj, Los Anđelesu, Evropi, Australiji, Japanu, Izraelu i Singapuru. Priča je bazirana istoimenom baletu Petra Iliča Čajkovskog i donekle istog zapleta, ali Matju Born je preokrenuo sve jednostavnom odlukom da uloge koje tradicionalno igraju žene, dodeli muškarcima.

Originalna priča je priča o Ondini, lepoj i besmrtnoj nimfi iz nemačke mitologije (koju je u doba romantizma u priču o maloj sireni adaptirao i Hans KristijanAndersen).
Jedina pretnja njenoj večnoj sreći jeste ljubav sa smrtnikom. Princ na belom konju stiže i oni se zaljubljuju zaklinjući se na večnu ljubav. Dobijaju i dete, ali od tog trenutka Ondina počinje da stari, zbog čega njen princ gubi interesovanje i zaboravlja na zakletve. Jednog dana nalazi ga u zagrljaju druge žene i očajna, zgrožena i razočarana, baca na njega kletvu.
Ser Lorens će živeti dokle god ne podpadne pod uticaj sna, onog trenutka kada zaspi - umreće.
Neka psihološka tumačenja ovog mita svode se na potisnuto devičanstvo mlade devojke, uplašene da nikada neće u potpunosti postići zrelost, dok njen antipod - samosvesna, zavodljiva i snažna žena ugrožava devojčine nade. Čitava priča ima dvostruku problematiku: muškarac-protagonista zavolevši nimfu okreće se protiv svoje vrste i sledi mu kazna zbog počinjenog hibrisa. Ako joj se ponovo vrati, nakon što je već jedanput izdao, njen će biti poljubac smrti, što je možda i nešto za čim on kao čovek najviše žudi - smrt kroz ljubav.
Matju Born radikalno reinterpretira mit. Fokus priče je princ, a ne Ondina. On s ebori sa represijom i želi slobodu, a ljubav će ga upotpuniti i doneti sigurnost. Takođe, nije smrtnik taj koji je neveran, Labud izjavljuje ljubav (drugi čin), izdaje ga (treći čin) i u četvrtom činu mu se ponovo vraća. Ono što jedino ostaje zajedniččko oboma tumačenjima jeste da se greh može iskupiti samo kroz smrt.Dosta se kontroverze stvorilo oko Bornove odluke da labudove igraju muškarci. Originalni balet je pravi predstavnik tradicije o romantizovanoj žensko-muškoj ljubavi. Heroina, Odeta je oslikana kao krhka i ljupka, a njen junak kao jak lovac koji je jedini može spasiti. Sa muškarcem u ulozi Labuda, priču čitamo kao prinčevu borbu da se oslobodi okova sputane homoseksualne ljubavi, čime se potka priče prenosi sa magijske na psihološku. Agresivna, mužastvena koreografija daje potpuno drugačiju sliku „Labudovog jezera" reinterpretirajući arhetipsku predstavu labuda kao lepe, ženstvene i nežne ptice.
Born se borio za svoju ideju argumentima da je muški labud sasvim razumljiv, budući da je snaga, lepota i veliki raspon krila ovih stvorenja mnogo bolje predstaviti muškom muskulaturom.
Ipak, iste centralne teme se provlače kroz svako od tumačenja Labudovog jezera. One govore o prokletstvu, zabranjenoj ljubavi i o princu koji želi da se oslobodi konvencija kroz ljubav. Sve se ove teme mogu i vezati za biografiju samog Čajkovskog, kompozitora čija je homoseksualnost prouzrokovala brojne komplikacije u njegovom životu.

 

repriza, 25. avgust u 04:35 i 12:35

broj komentara 0 pošalji komentar