'68: Zaostavština

Dvodelna dokumentarna emisija o planetarnom studentskom buntu '68:

Da li je pobuna studenata u SFRJ bila kopija svetskih pojava? Koji događaji u zemlji su joj prethodili?
Šta su, zapravo, tražili studenti?
Kako je vlast uspela da razdvoji studente i radnike?
Ko su bili svetli primeri u oficijelnim strukturama?
Kada je studentski pokret počeo da se osipa?
Da li su posle Titovog govora znali da je kraj protesta?
Jesu li pretpostavljali ko će platiti najveću cenu?
Kako se vlast obračunavala s viđenijim '68-ašima?
Da li je predrasuda da su viđeniji učesnici '68. većinom promenili politička uverenja?
Koliko je promenjena kulturna šifra?
Koje su posledice '68. u Americi i Evropi?
Zašto je '68. toliko značajna, a nije ispunjen nijedan zahtev studenata u SFRJ?

U emisiji govori više od 20 učesnika studentskog bunta '68. Koliko im se, pola veka kasnije, razlikuju gledanja na lipanjska gibanja?

U emisiji prvi put korišćeni snimci s kojih je, posle 50 godina, Bezbednosno-informativna agencija skinula oznaku tajnosti.

Autor: Nataša Mijušković
Snimatelj: Branko Srećković
Montažer: Marija Baronijan Šašić
Realizator: Slađana Tomić

broj komentara 1 pošalji komentar
(četvrtak, 07. jun 2018, 00:14) - Миша Јовановић, Сан Дијего, Калифорнија [neregistrovani]

50 година!

Ја сам један од учесника студентских демонстарција. Био сам студент друге године на Филолошком факултету и живео сам у Студентском Граду.Те далеке 1968. године 2. јуна увече враћао сам се са Зеленог венца у Студентски Град.
Аутобус бр. 36 се зауставио код Радничког Универзитета, на предпоследњој станици.
У сали Радничког Универзитета се одржавао неки концерт. Изван зграде је дошло до
нереда између студената и милиције и тако је настао највећи покрет против власти у комунистичкој Југославији.
Те вечери нереди су се пренели на део Новог Београда а у поноћ и до чувеног подвожњака “уског грла"
испод кога је водио главни пут према Београду. Полиција је све то блокирала и није се могло даље.
Око поноћи је дошло до великог окршаја између студената и милиције. Чули су се пуцњи од стране милиције
а такође и са балкона околних зграда где су живели прпадници милиције.
Сви смо бежали према Земуну. У Студентски Град сам се вратио око 4 сата ујутро.Сутрадан, 3. јуна у 10 сати после митинга у Стдентском Граду кренули смо према Бегораду али нас је опет сачекачла милиција код подвожњака.
Нису нам дозволили да идемо у Београд. Преговори између представника студената и високих политичара међу којима су били Вељко Влаховић
и Милош Минић нису уродили плодом. Дошло је до кошкања између милиције и студената. Ми смо практично били опкољени са три стране.
Топло јунско сунце је додатно отежавало наш положај. У једном тренутку је милиција почела да туче студенте. Ја сам био неколико метара удаљен од
студентских преговарача и представника власти. Чуло се ударање пендрека и јаук попадалих студената. У том тренутку сам добио ударац пендрека
по глави. На срећу пендрек ме је само окрзнуо тако да сам успео да побегнем али у том метежу сам изгубио ципелу.
Међу познатим личностима у тим нередима
су били моји вршњаци из Студентског Града и колеге са Филолошког факултета пок. Драгомир Брајковић, песник и пок. Мирко Алвировић, новинар.
У то време митинзи студената су одржавани на многим факултетима. Највише студената се окупљало у атријуму Филозофског факултета.
Ту је био проф. Драгољуб Мићуновић један од организатора тих митинга.
На једном од тих митинга направљена је фотографија “Студенти” коју је снимио Иво Етеровић, Титов лични фотограф.