Портрет Јованке Бјегојевић

Јованка Бјегојевић, примабалерина Народног позоришта у Београду чије је име одјекивало и ван граница некадашње Југославије, прве балетске кораке направила је у родном Прњавору на часовима игре гђе Хатман, а Државну балетску школу завршила је у Београду, у класи Милета Јовановића.

Професионалну играчку каријеру почела је у Народном позоришту у "Балади о једној срењовековној љубави" Франа Лотке. На истој сцени одиграла је великој број главних улога у балетима класичног и савременог репертоара - „Лабудовом језеру", „Жизели", „Ромеу и Јулији", „Пепељуги", „Симфонији", „Јоланди", „Орфеју", а са публиком се опростила у балету Енрика Јосифа „Птицо, не склапај крила".
Портрет Јованке Бјегојевић режирао је Слободан Радовић 1970.

Њена врхунска играчка техника била је препорука за светске сцене па је гостовала у Паризу, Бечу, Единбургу, Атини, Салцбургу, Цириху, Лењинграду, Кијеву, Ослу, Барселони, Риму... Неколико година је била водећа балерина у трупи кореографа и играча Жана Библијеа у Паризу.

Била је оснивач Удружења балетских уметника Србије, директор Балета Народног позоришта у Београду, а затим и шеф Балета Позоришта на Теразијама. Добила је многобројне награде за уметност игре.

Јединство умног, духовног и телесног био је њен кредо у игри и то је доказивала на сваком кораку.

реприза 29. јануар у 05:21, 11:21 и 17:21 

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи