Наука у покрету Технологија и обрзовање, трећи део

Пре четири године преко 850 излагача, 540 предавача на пратећим сајамским програмима и преко 35000 посетилаца које највећим делом чине наставници, министри образовања и други доносиоци одлука, још једном су потврдили да је дигитална технологија променила не само начин прикупљања и размене информација већ и начин учења и образовања.

Међутим, одговоре на питања како се технологија свакодневно користи у образовању и то на нивоу струковних и академских студија, како се школе и факултети боре са технолошким и педагошким изазовима, испитивали смо на примерима образовних институција у Великој Британији и Србији.

У Великој Британији, на Баркинг енд Дагеман Колеџу који похадја 12500 студената, кроз 30-так различитих образовних програме, од форензике преко грађевинског пројектовања и управљања градилиштем до ТВ продукције, свакодевно користи дигиталне уређаје и то не само као саставни део практичне наставе ради образовања за специјализована занимања, већ и због усвајања образовних садржаја који су посебно дизајнирани за учење на даљину.

У Србији, на Медицинском факултету у Београду, на Институту за хистологију и ембриологију, питали смо доц. Милоша Бајчетића једног од првих креатора он-лајн курса за студенте медицине колико је технологија допринела повећању квалитета наставе, који су највећи изазови савременог образовања и како професори прате развој технологије.

На Универзитету у Новом Саду, на Факултету техничких наука, посетили смо Лабораторију за учење на даљину. Разговарали смо са доц. Угљешом Марјановићем о броју он-лајн курсева, како се они креирају и како их студенти и професори користе у настави.

На крају испитивали смо и како фукнционише аудио-видео смер на струковним студијама у Великој Британији а како у Србији, смер у коме су студенти упућени на рад у дигиталном окружењу.

Уредница: Јелена Мицић