четвртак, 06. авг 2020, 19:19
Привредна историја Србије 2/9
Обнова српске државе после устанка 1804. године почела је у свему, ни од чега, изузев рударства. У средњем веку, Европом је путовао глас о држави богатој сребром и златом. У великом рударском насељу Ново Брдо живело је за време владавине деспота Стефана Лазаревића око 50.000 становника, а у ондашњем Лондону око 10.000.
У време турских освајања, рударство у Србији је потпуно замрло. Постоје записи да су се Срби сетили својих старих рудника већ у Карађорђевој буни, али обнову рударства покренуће кнез Милош Обреновић после Хатишерифа 1833. У Србију је позван немачки геолог Зигмунд фон Хердер који је три месеца путовао по њој, израдио прве геолошке карте и лоцирао рудна налазишта: Мајданпек, Бор, Костолац, Миливу код Деспотовца, Добру у Ђердапу... Године 1837. отворен је први рудник угља у селу Милива, а потом и рудник бакра у Мајданпеку.
Кнез Милош је 1834. послао у Русију на школовање Саву, сина Вука Караџића, који је требало да буде први срспски рудараски инжењер. Он се, међутим, разболео и умро, а Србија ће своје прве инжењере добити средином 19. века. Били су то Ђорђе Бранковић, Стеван Павловић и Василије Божић.
Аутор и уредник: Божидар Ђуран
Коментари