Великани - Бранислав Нушић

„Родио сам се, започео је Нушић "Аутобиографију", у једној старој кућици, у близини Саборне цркве...

Бабица је, крепећи се румом, објавила да је дете које се родило женско. Мој отац пљуну, почеша се иза уха и опсова нешто ружно што ја нисам разумео, не познајући још довољно матерњи језик. Доцније сам сазнао да је мој отац био један од напреднијих људи, те је ужасно мрзео остатак варварског обичаја: давање мираза уз девојку". Као 20-годишњи студент права у Београду, пише комедију "Народни посланик".

Имао је 21. када је регрутован да се бори против Бугара. Када је уз комедију "Сумњиво лице", написао сатиричну песму "Два раба", уперену против краља Милана, осуђен је на двогодишњу робију. Краљ га је помиловао раније, али га је на првој аудијенцији упитао: "По коме ћете ви доцније ударати, када сте са краљем почели?!" Нушић је примљен у дипломатску службу. Преко 10 година радиће као успешан дипломата у Скопљу, Битољу, Солуну, Приштини. Блиски пријатељи звали су га Ага.

Почео је да пише за "Политику" хумористичке козерије. Потписивао их је псеудонимом Бен Акиба. Дружио се са скадарлијским боемима. Предосећајући скори крај, написао је комедију "Покојник" и почео, а није довршио, комедију "Власт", две теме којима се често и радо подсмевао. Оставивши потомству у аманет да му се "на надгробном споменику не свети рђавим стиховима, какве је он за друге покојнике писао", испраћен је на последњи починак...

Уредник и сценариста серије је Момир Карановић, а редитељ Иван Поповић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво