Траг у простору - Кошутњак, 2. део

Првог упознавања и одрастања на његовим шумовитим падинама. Почели би причу о Кошутњаку из Пионирског града. Генерацијама оних који су стасавали у Београду он је, у менталној матрици остао симбол освајања слобода на мукотрпном путу сазревања.

Још у 19. веку на падинама Кошутњака је постојао санаторијум за децу у који су долазили ради опоравка и побољшања општег здравља. У то време далеко од града, својом густом шумом, пружао је идеалне услове за опоравак и освежење организма.

Данашње обрисе, Пионирски град добија тек после Другог светског рата. Подигнут је на малом простору. Првобитно је заузимао површину, нешто већу од 8 хектара. Дуго се наметало питање његовог проширења, што је и остварено 1961. године, па је тада, површина више него удвостручена, да би већ крајем 62. проширен је на 40 хектара. Некако у исто време када су ударници на радној акцији уређивали Пионирски град за долазак првих пионира, почела је да се гради и Пионирска железница. Било је то 1947. године.

На другој страни, иако данас делује као прича из бајке, скијање је у Београду, још пре неколико деценија, била је уобичајена појава, а стазе су, осим на Авали, биле и на Калемегдану, на Кошутњаку, али и на, тада ненастањеном, Бановом брду. Још невероватније звучи податак да је Кошутњак пред Други светски рат требало да постане и центар за скијашке скокове. Године 1936. изграђене су чак две скакаонице у Београду, једна на Авали, а друга на Кошутњаку.

Ауторка и уредница: Милица Барјактаревић