Сведоци векова-Сопоћани 02

Да ли је у Сопоћанима највећи сликар тринаестог века оставио своје најзначајније дело? Манастир Сопоћани имао је бурну историју. Страдао је после Косовског боја. Све је спаљено и уништено: црква, конаци, капеле, мноштво других зграда неопходних великом монашком станишту. О томе сведоче записи патријарха Пајсија и других монаха. Године 1689. монах који није оставио своје име пише: И опет беху тешка, оскудна и насилничка времена... И у целој земљи разорише свете цркве…

Записа има још. Неки су уписани оштрим предметом у камену. Пред прво пустошење калуђери су склонили ковчег с телом преподобног Симеона монаха.

Срећом, обнављањем је спасен тај културно-историјски споменик. Како сопоћанске фреске доживљава зналац? Апостоли, ратници и мученици не престају да нас очаравају. То су надахнуте и монументалне студије велике лепоте и блиставе сликарске технике... свака фигура има своју тежину, своје светло; доноси своја истанчана хроматска сазвучја, остварујући ону непосредност сликарског поступка, кад нам се чини да се између уметника и његовог дела ништа није испречило.

У ктиторској композицији је и лик краљице Јелене, која је према предању дочекана као ниједна друга невеста у Европи, јер је у име добродошлице цела долина Ибра, којом ће Јелена проћи, засађена јоргованима. Прешла је у православље, саградила манастир Градац. У композицији ктитора су и Урош са краљевићем Драгутином и други син Милутин.

Сликарство у манастиру Сопоћани је вансеријске вредности. Многе композиције сврставају се у ред највиших достигнућа. Ту је и Јован, кога народ назива Лепи Јова. У литерарном делу, кћерка српског кнеза Аврама, Јаглика, лудо је загледана у ову сопоћанску фреску, која се са сопоћанског зида преселила у њену душу. Најлепша глава мушкарца која се икад на црквеним зидовима могла видети, са очима као звезде, које су сишле са неба у цркву и обасјале њен зид.

У Сопоћанима је насликан узбудљив живопис високе уметничке вредности, признат у светској науци као категорија највишег статуса. Круна лепоте тог живописа јесте представа Успења Пресвете Богородице.

Уредник и сценарист Петар Савковић, редитељи Стеван Станић и Радослав Московлић, сниматељи Зоран Синђелић и Миленко Јовановић, монтажер Марија Богичевић, продуцент Ћетко Пељевић.

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво