Сликари и вајари-Моша Пијаде

У Београду је 1957. године, само десетак дана после смрти Моше Пијаде, одржана велика изложба његових дела. Тако је добар део јавности сазнао да Моша Пијаде није био само истакнути револуционар и државник, већ и знаменити сликар.

Одлуку да постане сликар, Моша Пијаде (рођен 1890. године у Београду у познатој породици сефардских Јевреја), донео је под утицајем старијег брата, који му је из Аустрије и Немачке доносио сликарске монографије. Сликарство је прво учио у Београду у Уметничко-занатској школи код Марка Мурата, да би потом похађао приватне часове код Пашка Вучетића. Београд напушта 1906. године. Одлази прво у Минхен а потом у Париз на студије сликарства. У Београд се вратио 1910, а већ наредне године је први пут изложио своја дела у Сомбору. Почетак Првог светског рата провео је као наставник цртања у Гимназији у Охриду.

Сликарски концепт Моше Пијаде заснован је на природи, облику и светлости. Иако модернистички опредељен, Моша Пијаде је остао доследан реалистичкој форми до краја стваралаштва. Уметничка биографија Моше Пијаде тесно је повезана са оном револуционарном, јер је велики број дела насликао или нацртао током година проведених у затвору у Сремској Митровици и Лепоглави. Моша Пијаде је насликао око 120 слика (од којих је већина изгубљена) и више стотина скица и цртежа. Највредније слике налазе се у два београдска музеја - Народном и Музеју савремене уметности.

Учесник: Вера Ристић, историчар уметности
Аутор: Чедомир Мирковић
Произведено 1981. године