Крајем недеље-Саша Божовић

Књига Теби, моја Долорес др Саше Божовић 1980. проглашена је за најчитанију књигу у библиотекама СФРЈ, и достигла тираж од чак 70.000 примерака. Иако највише говори о ратном времену (1941-1945) из перспективе учесника партизанског покрета, књига такође представља потресну причу о људској патњи, болу и несрећи. Др Саша Божовић рођена је 4. августа 1912. у угледној и богатој београдској породици Магазиновић, завршила је медицину 1937. Одмах после априлског бомбардовања Београда са супругом лекаром Бориславом Божовићем, у другом стању, отишла је у његову родну Подгорицу. А чим се он прикључио партизанима, Италијани су је ухапсили и послали у логор у Албанији. Касније је пребачена у Тирану, где је 9. новембра добила ћерку којој је дала име Долорес, по чувеној шпанској револуционарки Долорес Ибарури. Крајем године са ћерком је размењена за заробљене италијанске официре. Затим су уследили месеци бриге о рањеницима, битке да се спасу животи у готово немогућим условима рањенима и болеснима којих је из недеље у недељу било све више. Судбине тих људи, често драматичне и трагичне, ауторка је верно описала бавећи се, дакле, више њима него собом, бележећи онај свакодневни, голи живот у рату и покушај да се преживи. Кћерка Долорес једна је од многих невиних фашистичких жртава. Умрла је 7. марта 1943. године, када јој је било свега годину и по дана, од последица смрзавања, исцрпљености и глади, за време марша, током Четврте непријатељске офанзиве познатије као Битка на Неретви. Др Саша Божовић и после рата наставила истим путем лекара хуманисте. Била је једна од челника Црвеног крста, заменик начелника ВМА, специјалиста пулмологије, начелник Антитуберкулозног института. У поратним годинама Божовићи су добили троје деце, синове Ивана и Славка и ћерку Иву.

Учесници: др Саша Божовић, драмски уметници Ружица Сокић, Петар Божовић; проф. Јован Јовичић, гитариста и композитор; Живан Сарамандић оперски певач; водитељ Дуња Ланго
Редакција контакт програма, уредник Миодраг Маринковић