Театар на ђумруку

Убрзо по пресељењу српске престонице из Крагујевца у Београд основано је и прво стално позориште у Београду. Био је то Театар на Ђумруку који је, по налогу кнеза Михајла Обреновића, почео са радом 16. децембра (по новом календару) 1841. године у магацину царинарнице (ђумрукана, на турском) на савском пристаништу, у данашњој Сава мали. Оснивање позоришта на Ђумрку представљало је део шире државне, просветитељско-образовне стратегије успостављања институција важних за историју модерног развоја Србије. Уследило је оснивање Друштва српске словесности (потоња Српска академија наука и уметности), Народног музеја, потом и Народног позоришта. По налогу кнеза, и уз државне субвенције, утемељивачи и руководиоци Театра на Ђумруку били су Атанасије Николић, Петар Радовановић и Јован Стерија Поповић.Поставком Стеријине драме "Смрт Стефана Дечанског" почео је рад Театра на Ђумруку који ће, за мање од годину дана постојања, извршити значајан утицај на развој позоришта у Срба, формирање публике, репертоарске политике, позоришне критике, уопште на развој националног позоришта и драмске књижевности. Поводом 175 година од оснивања Театра на Ђумруку у Позоришту на Теразијама одиграна је пригодна представа, у режији Михаила Вукобратовића, која уз одабране делове из Стеријине драме "Смрт Стефана Дечанског", реконструише време и прилике уочи оснивања првог позоришта у Београду.Уз игране делове из представе Позоришта на Теразијама, професорка Филолошког факултета Зорица Несторовић и редитељ Михаило Вукобратовић говоре о просветитељско-образовном значају Театра на Ђумруку, културном и друштвеном контексту, о представама које су биле на репертоару, уопште о почецима професионалног позоришног живота у Београду и Србији тога времена.

Аутор и уредник: Слободан Савић