Право на сутра-Отети хектари

Али и из Ђаковице су убрзо морали да оду, па од 1999. године живе у околини Краљева. Животне невоље које су пратиле ову породицу због албанског притиска личе на филмски сценарио, који још није завршен. Наиме, иако су ван свог поседа, невоље не престају. Проблем је, кажу, у томе што нису продали 25 хектара земље. Албански суседи су им читаво домаћинство најпре покрали, а потом кућу и све објекте срушили. Земљу користе без договора о томе, а власника покушавају да прогласе убицом, да не би могао да се врати на своје имање, тврди Мироје Бабовић који није и не жели да прода ни ар своје земље у Метохији. Најтеже му каже пада сазнање да му је исти Албанац преорао и породично гробље, где је сахрањено једанаест чланова породице.

Уз лажне уговоре склопљени су многи купопродајни уговори а да о томе прави власници нису ништа знали. Због материјалних тешкоћа поједини Срби морали су да се одлуче да продају имовину како би се скућили.

Требало је одшколовати и прехранити четворо деце у новој средини, без прихода и крова над главом, кажу Ђуровићи из Истока. Променили су више кућа да би, напокон, успели да створе свој дом са окућницом од педесетак ари. У Метохији имају пет хектара земље и срушену кућу.

У Краљеву и суседној Врњачкој Бањи живи више хиљада расељених Срба с Косова и Метохије. 
У Вранешима су се скућили Јокићи, домаћинска породица са петоро деце из Раушића код Пећи.

Великим радом изградили су кућу а имовину у Метохији нису отуђили.
У близини су им земљаци из Косова Поља. Имају заједничку муку и проблеме који трају од јуна 1999. године.

Више од 230.000 расељених Срба су власници имовине до које годинама не могу да дођу. Верују да ће право приватне својине на Косову и Метохији кад-тад остварити макар њихови потомци.

Уредник емисије: Светлана Вукмировић