четвртак, 10. јун 2021, 18:28
Моја лепа Србија-Копаоник
Са свих страна светлост. Долази ниоткуда и никада не одлази. Том светлошћу поздравља нас једног зимског јутра планина сунца, Копаоник. Са српског крова света указују се мркосиви обриси планинснске огрлице што се обавила око врата највеће планине Србије.
Густа, раскошна тамнозелена боја Копаоника лети, огрнула се сребрнобелом зимском одеждом. Да ли због сребрног одблеска са иглица јела и смрча или треперења сребрних искрица са површине белих снежних поља, свеједно, Копаоник је заслужено добио још једно име - Сребрна планина.
Моћни гребен највећег планинског масива у Србији пружа се од северозапада ка југоистоку дужином од око осамдесет и ширином од шездесетак километара.
Од давнина, а особито у средњем веку, обронке Копаоника запоседали су рудари. Копала се руда олова, цинка, гвожђа, бакра, сребра, живе и бизмута. По бројним мањим и већим коповима планина је и добила име.
Уредник: Владимир Новаковић
Коментари