Читај ми!

У ходу: Маза и Луња

Тако често одређене односе узимамо за подразумеване, чак и нечије постојање које нам је привржено, предано и безусловно, чини ми се потцењујемо.

Нема ту неке велике разлике... људи према људима, ту се некако упакујемо у дозвољене и очекиване оквире, али тамо где се разоткривамо јесте према оним бићима која су увек ту за нас, која наш говор, иако је мутирао и даље разумеју... поставља се питање, да ли ми њихов разумемо?

Нисмо сви исти и не можемо сви на исти начин размишљати о псима, неки их се плаше, неки их воле издалека, неки са њима живе и деле свакодневицу, а неки... то не бих ни помињала. Прича о Мази и Луњи, јесте прича о кућним љубимцима, о онима који су некада то били а потом су се нашли на улици, прича о онима који нас чувају и спасавају... прича о онима који нас лече и усрећују...

Ауторка и уредница емисије: Јелена Светличић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво