Хајдучија у Србији и Југославији- Војни бегунци, 5-7

И током стварања државе и током низа ратова кроз које је пролазила најпре Србија па Краљевина Југославија, војни бегунци и дезертери су били не само наша реалност већ и мука са којом је сваки закон морао да се бори. Али баш на том клиском терену нису се баш сналазили ни са ове ни са оне стране закона.

Судећи према извештајима и објавама из Полицијског гласника током ратова а посебно у периоду између ратова водила се невероватна борба жандарма са неформалним наоружаним групицама разбојника обучених у униформе који су ординирали Србијом али и Југослсвијом. Нарочито у пограничним подручјима.

И сам закон је кумовао општој пометњи јер је ове бегунце и бунџије званично називао хајдуцима, чак их је и огласавао хајдуцима и убијао уколико се не предају у одређеном року као хајдуке, примењујући праксу из закона из 1905, године за који баш и нисмо схватили зашто се примењивао на пример 1929. или 1933. године, кад је у међувремену кривични закон мењан.

Ова полицијска и законска пракса живела је све до готово почетка Другог светског рата. И управо у том контексту и атмосфери опште необјашњености сопствених одлука становништву које је у крајњем и највише било изложено овој појави - настале су приче о хајдучији одбеглих војника нарочито између Великог и Другог светског рата које су преживеле мање више на локалном нивоу јер што се историјског памћења и обраде ове појаве код нас тиче - она не постоји.

Ауторка и уредница серијала је Оливера Панчић

Хајдучија у Србији и Југославији- Војни бегунци, 5-7

Програмска шема

Коментари