уторак, 01. дец 2020, 18:55
Моја лепа Србија- Шид, 1. део
Ако постоји место где се снови и стварност, таленат и упорност, марљивост и срећа срећу, онда је то свакако сремска равница и њена најзападнија општина - Шид.
Има нека нераскидива веза између равнице и уметника. Питомо пространство плаве и зелене одувек је било бескрајна инспирација оних који на јави сневају, стихове сликају, а сликама описују драга лица, познате пределе и фантастичне светове својих снова. Зато стихови шидског песника Слободана Цвитковића одишу топлином.
Одвајкада и помало поетски, Шид је у загрљају. Привили га к себи са севера Дунав и Фрушка гора, па га отимају од благе Саве која га уљуљкује у својим недрима с југа.
У писаним документима, Шид се први пут спомиње 1702. Постоје бројне приче о самом називу места, а најприхваћенија теорија каже да је добио име од немачке речи scheid која у преводу значи међа или граница. Насеље које се тада налазило у склопу Аустријске царевине и на самој граници према Турској тако је и крштено - Шид.
Како некада, тако и сада. Ова друга по величини општина на територији Срема и данас је на граници. Налази се готово на тромеђи Србије, Хрватске и Републике Српске, а због свог специфичног географског положаја на својој територији има чак седам граничних прелаза.
Уредник: Владимир Новаковић
Коментари