Право на сутра-Живети уз сећање на нестале

Живети са сећањем на нестале је агонија за породице, немоћне да сазнају судбину својих ближњих. Велика туга учинила је незамисливо - спојила је припаднике два народа у заједничком настојању да расветле шта се десило њиховим најдражима, а који се и двадесет година након ратних дешавања воде као нестали. Говорити о несталима у рату можда је једно од највећих искушења за све који се залажу да се у временима када се удаљавамо од трагичних дешавања - усредсредимо на успостављање нормалног, достојанственог, безбедног живота. Људи који живе са ранама које не зацељују протоком времена, већ извесно време заједно покушавају да дођу до информација о судбини несталих чланова породица и сродника, али и на сопственом оснаживању, како би наставили живот са том боли. Сведочења о изазовима и ужасима рата, о критичним тренуцима нестанка најмилијих, увек су ново отварање рана. Исповести неких од представника породица несталих нашле су се у спомен књизи објављеној на три језика - српском, албанском и енглеском. Да сведочи и упозори, да се слично не деси никада више, а да се од тражења истине не одустане.