Право на сутра- На стражи у Стражи

На десетак километара од Гњилана, у Косовском Поморављу је село Стража. Питорескно, бајковито, посебно када га јесен обоји. Поглед који пукне пред очима, нарочито са узвисине где се налази храм посвећен Светој Петки, одузима дах лепотом.

И ту је крај идиличним описима. Не следи бајка.

На изворе и поточиће наилазимо на више места у селу. Међутим, сеоска школа, отворена пре више од пола века, нема славине. За прање руку и за пиће, вода се у флашама доноси. Тоалет је пољски, и налази се у школском дворишту. И тако, током пролећа, лета, јесени и зиме. А, зиме у побрђу, знају да буду баш оштре. Вода би релативно лако могла да стигне до школе, мештани нас воде до оближњег изворишта.
То село, до деведесетих година прошлога века, имало је три пута више становника. Бавили су се претежно сточарством и били познати по производњи сира изузетног квалитета. Данас тек по које домаћинство негује ту традицију.
И поред свих препрека, и тога што цивилизацијска достигнућа овде тешко пуштају корене, млади људи из овог краја су врло амбициозни. Чврсто верују да образовањем могу да помере границе. Зато завршавају факултете и враћају се у своје село. Иако, неретко, имају утисак да се боре са ветрењачама.
У кући Јовановића у Стражи, три незапослена лекара. Три брата, двојица лекари опште праксе, један је стоматолог. Ниједан не ради у струци.
Много тога младима и деци из Страже недостаје. Али, љубави према завичају је напретек. Они су та стража у Стражи.

Ауторка и уредница емисије: Татјана Манојловић

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се