Други век – Милена Дравић, 1 и 2. део

У свим антологијама, историјама и аналима нашег филма, у самом врху, златним словима уписано је име Милене Дравић, прве, праве и неприкосновене даме и звезде југословенског и српског филма, уметнице која је симбол седме уметности на овим просторима.

Недостижна је у сваком погледу: и по начину на који је играла у филмовима и по броју филмских улога и по освојеним наградама и признањима. Она је врхунска комичарка, непревазиђена романтичарка, децентна трагеткиња и све друго што је у себи подразумевало вулкански јако креативно језгро из кога су излазиле њене јунакиње за сва времена. Дебитовала је 1959. године у филму "Врата остају отворена" и закључно са 1970. играла у 33 целовечерња филма, добила шест арена у Пули (две златне и четири сребрне), награде на фестивалима у Венецији и Таормини, постала европски познато име...

У првом делу емисије Милена Дравић говори управо о том златном периоду своје филмске каријере, о сасвим случајном уласку у седму уметност, о тренутку кад је схватила да ће постати глумица а не балерина, односу према улогама и страху да не улети у фах и не изгуби драги камен који јој је судбина спустила у руке.

У другом делу, Милена Дравић говори о улогама у филмовима црног таласа и променама које су те улоге начиниле у њеној каријери.

Такође, фокус је на романтичним комедијама "Није лако с мушкарцима", "Љубавни живот Будимира Трајковића", у серијалу Милана Јелића "Рад, Мој тата и Развод на одређено време", за које се обично мисли да су лаган задатак за глумца. Милена Дравић открива тежину те филмске замке као и детаље са снимања који и те како могу да утичу на квалитет глуме.

Уредник и аутор емисије је Небојша Поповић, редитељ Андреа Лазић