Мистерија Макавејев, ТВ фељтон

Мистерија Макавејев је портрет Душана Макавејева, највећег српског и светски признатог авангардног редитеља, реализован у периоду од 2007. до 2011. године. Снимање је започето на БЕЛЕФ-у, када је Макавејев држао радионицу за студенте режије на Калемегданској тврђави, настављено у Зоолошком врту, где је редитељ говорио о начину рада са животињама, које је често користио у својим филмовима и испред Војног музеја, где је евоцирао сећања на прошла ратовања и бомбардовања која су задесила Београд.

О великом Маку говорили су његови најближи сарадници: Бранко Вућићевић и Желимир Жилник (као помоћници на више филмских пројеката), Пега Поповић и Милан Спасић (први као сниматељ W.Р. Мистерије Организма и други као аутор чувеног акта са црном мачком), Михаило Илић (монтажер још од времена КК Београд), Светозар Цветковић и Ева Рас (глумци које је Макавејев прославио у својим ремек делима). Колеге и савременици су евоцирали успомене на познанство са Макавејевим: Јован Ћирилов (главни глумац у аматерском филму "Печат"), Здравко Рандић (Макавејев му је био асистент у филму "Ципелице на асфалту"), Милош Радивојевић (следбеник у експерименталној фази), Марко Костић (редитељ и филмски критичар коме је Макавејев узор), Владимир Блажевски (Мак га је научио како да ради са животињама на филму), Растко Ћирић (аутор шпице филма "Рупа у души"), Никола Лоренцин (аутор публикације о Макавејеву), Слободан Шијан (добро упућен у целокупно његово стваралаштво).

Критичари и публицисти су дали свој суд о личности и делу Душана Макавејева: Ранко Мунитић, Војин Димитријевић, Борка Павићевић, Мухарем Первић у амбијенту Југословенске Кинотеке, тераси биоскопа 20 Октобар, Хајд парку. Пријатељи још из новосадске гимназије: Родољуб Маленчић и Раша Попов, сетили су се првих активности и уметничких испољавања Душана Макавејева.
Бројни инсерти из богате филмографије обогаћују и илуструју филмски портрет о највећем живом представнику Новог филма, покрета насталог шесдесетих година и анулираног и прокаженог као Црни талас седамдестих година прошлог века.
Сонг према стиховима Раше Попова компоновао и извео Антоније Тони Пушић, алијас Рамбо Амадеус, који је и један од учесника емисије. Графичком анимацијом и дизајном се бавио Милош Гојковић, а емисију је измонтирао Милош Стојановић.

Сценарио: Радмила Радаковић
Режија: Драгомир Зупанц

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво